A magyar civilizáció

„A délszláv–magyar kapcsolatokat erősítheti Sava Babić neves szerb irodalmár és műfordító Mađarska civilizacija (Uvod u hungarologiju) [A magyar civilizáció. Bevezetés a hungarológiába] című kéziratának szerb nyelvű kiadása, amely az MNT megbízásából készült el.”

Forrás:

https://www.magyarszo.rs/hu/2008_06_24/kultura/21799/%C3%9Aj-kiadv%C3%A1nyok-a-l%C3%A1that%C3%A1ron.htm

ДОДАТАК

I Белешка о овој књизи

Рукопис ове књиге настао је на основу предавања на новоотвореној Катедри за мађарски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Уводно поглавље с чела ове књиге било је прво предавање којим је отвoрена Катедра (1994). Предмет је носио назив Увод у хунгарологију и требало је да пружи студентима основне појмове о историји, језику, уметности, књижевности и уопште култури наших суседа, како би се током студија касније могли боље сналазити.

Цео план и програм Катедре конципиран је тако да студентима омогући поглед из наше перспективе, значи понирање у језик, књижевност, историју, културу из нашег угла. Што значи да ће се разликовати од погледа из Мађарске онолико колико је то по природи ствари неопходно. Добрим делом је то значило ослањање на Белу Хамваша и друге скрајнуте ауторе, и по томе се овај програм разликовао од других катедри у свету. То се најбоље може видети у овој књизи и њеној концепцији, јер је то ослањање једним делом и у њој евидентно. 

Стицајем лепих околности догодило се да је рукопис објављен управо у години када су Мађари обележавали 1.100 година од доласка у Карпатски басен (1996). Издавач („Геопоетика”) је био покренуо серију „Цивилизације” (Француска цивилизација, Руска цивилизација...) па је и овој књизи припао такав наслов; значи само да тај наслов није дао аутор.

Али, накнадно тек, испоставило се да иако сам и сāм мислио да је цивилизација појам резервисан само за велике и ретке народе који су човечанству дали огроман допринос и веома видљиве резултате (египатска, месопотамска, кинеска...) – Мађари су својим специфичношћу, јединственошћу, малобројности упркос ипак толико особени: зашто не би били посебна цивилизација? Тако је главни наслов остао: Мађарска цивилизација. 

Књига, наравно, има своја ограничења, пре свега обимом, а онда она представља једногодишње градиво као сумаран преглед за студенте. Требало се одрећи многих примамљивих тема, али то не значи да би књига тада у основи била другачија.

Књига је приказана и код нас (на српском и мађарском језику) као и у Мађарској. Писали су о њој академик Василије Крестић (Београд), академик Иштван Сели (Нови Сад), Иштван П. Нађ (Солнок), Мартон Матушка (Нови Сад), др Драгиња Рамадански (Сента), Марија Шимоковић (Суботица – Београд), др Габор Вајда (Суботица), проф. др Иштван Њомаркаи (Будимпешта) и проф. др Предраг Степановић (Будимпешта). Већина убрзо после појаве књиге, али двојица последњих тек недавно (И. Њомаркаи у оквиру пројекта Мађарске академије наука на тему Слика Мађара и историјске промене објавио је у истоименом зборнику рад под насловом Слика Мађара код Срба и Хрвата, Будимпешта, 1999, стр. 59–71.).

Испоставило се, међутим, да за јавни разговор у Београду нема довољно људи таквог профила који могу да компетентно говоре о Мађарима па онда и о овој књизи. Зато је приликом једног представљања књиге избор пао на социолога и левичара Мађара (у међувремену је преминуо) који је коректно говорио, али се непрекидно мучио: књига за њега није била уобичајена, историја је била само спољни оквир, а Мађари су приказани посредством књижевности, уметности... Социолог је знао само за хоризонтални поглед и видео је само на површини, није био склон за поимање неизвесних дубина, а поготово духовних вредности и сакралности. 

Приликом представљања у Суботици, пак, позвао сам пријатеља писца, Мађара, да говори: он је одбио, јер се у то не разуме(!). Било је то време оне чудне политике када је све могло бити сумњиво, када су наши Мађари причали како је Милошевић отворио Катедру у Београду да би угушио мађарску Катедру у Новом Саду (!?).

Изгледало је да би друго издање књиге могло да се појави 2 000. године, управо када је у Мађарској прослављана нова велика годишњица – 1 000 година од крунисања првог краља Мађарске. Тада ми се учинило згодним да се понуди игра у којој би се по одређеним пропозицијама навело једанаест најважнијих имена (појмова, дела...) за која се сматра да су најбитнија за живот и одржање Мађара, као и њихов допринос Европи.

Ни књига није објављена, нити је игра реализована; зато је сада нудим читаоцима.

Ово издање се мало разликује од првога. Исправљене су омашке, једно поглавље (Уметност новог века) је допуњено музиком, сликарством и архитектуром, као што је на крају додато цело ново поглавље (Епилог). Наравно, нов је и цео Додатак.